Svet misterija

Kako je to divno što smo se susreli s paradoksom! Sada se možemo nadati da ćemo napredovati.

– Nils Bor

Paradoks je istina koja dubi na glavi da privuče pažnju.

– Nikolas Faleta

   

      Nauka ima moć da preispituje stvarnost u kojoj živimo. Priroda stvarnosti proučavana je još od kada je čovek nastao i počeo da postavlja pitanja o svetu koji ga okružuje. U fizici postoje dve fundamentalne teorije koje opisuju našu stvarnost. Jedna je opšta teorija relativiteta Alberta Ajnštajna a druga je kvantna fizika. Prva opisuje svet velikog,  vidljiv svemir a druga, kvantna fizika, opisuje  svet elementarnih čestica, svet atoma.

 

         Sablasno delovanje na daljinu

   Putovanje u bizarni  svet kvantne fizike započećemo sa čuvenim misaonim eksperimentom Šredingerove mačke. U kutiji se nalazi mačka, Gajgerov brojač, čekić i bočica otrova. U Gajgerovom brojaču je radioaktivni izvor  i postoji 50% šanse da će se atomi raspasti i emitovati zračenje. Gajgerov brojač u slučaju da detektuje zračenje aktivira čekić koji razbija bočicu sa otrovom i mačka umire. Za radioaktivno raspadanje važi princip kvantne neodređenosti,  može i ne mora da se desi (šanse su 50:50)  Suština eksperimenta je da pokaže da postoje dve realnosti, mačka je i živa i mrtva u isto vreme na početku eksperimenta. Međutim kada posmatrač, svesno biće otvori kutiju jedna od te dve realnosti se urušava (kvantna superpozicija). Proračuni pokazuju da dolazi do urušavanja talasne funkcije i onog momenta kada otvorimo kutiju saznaćemo da li je mačka živa ili mrtva. Paradoks je u tome što naša svest utiče na tu realnost kao da su čestice u atomima svesne da ih posmatramo. Pritom, veoma je bitno naglasiti da mi nikako ne utičemo na sam eksperiment. Treba samo da otvorimo kutiju. Kada otvorimo kutiju urušava se jedna od dve moguće realnosti i mi saznajemo šta se desilo sa mačkom. Čini se kao da naša svest utiče na realnost koja pre nego što otvorimo kutiju postoji kao zbir dva stanja, mačka je i živa i mrtva istovremeno!  Iz toga proističe još veći paradoks, na primer otkrili smo kada smo otvorili kutiju da je mačka živa. Za nas jeste živa ali ona druga realnost da je mrtva takođe postoji. U nekom drugom, paralelnom univerzumu mačka je mrtva. Suština je da svest posmatrača utiče na urušavanje jedne realnosti (ili više njih ako postoji veći izbor) i jedna od njih postaje stvarnost. Svaka druga moguća realnost nije nestala već egzistira u paralelnim univerzumima. Za svaki od mogućih kvantnih događaja rodi se jedan novi paralelni univerzum, jedna nova stvarnost. Šredinger koji je osmislio ovaj eksperiment hteo je u stvari da pokaže apsurdnost eksperimenta, kako jedno živo biće  može biti istovremeno i živo i mrtvo. Šredinger je bio jedan od najvećih fizičara sa početka 20 veka koji je otkrio čuvenu diferencijalnu jednačinu o talasima verovatnoće. Radi se o tome da talasi verovatnoće otkrivaju samo verovatnoću na kom mestu će se naći čestica u atomu. Otkriće je imalo ogromne posledice i današnja tehnologija  je nezamisliva bez ovog principa. Zamislimo sledeću situaciju. Nalazimo se u Astraliji i posmatramo Grend slem turnir, Otvoreno prvenstvo Australije, pratimo meč Novaka Đokovića. Međutim istovremeno želimo da pratimo i fudbalsku utakmicu koja se igra u Francuskoj. Zbog toga se istovremeno nalazimo u Francuskoj i pratimo fudbalsku utakmicu. U isto vreme moramo da budemo na poslu, u svom mestu gde živimo na primer u Kanadi. Znači nalazimo se u isto vreme na tri različita mesta! Neko će na ovo reći da je besmislica, neko da je naučna fantastika a zapravo radi se o jednom od najvažnijih principa kvantne fizike. U kvantnom svetu čestice se upravo tako ponašaju. Zdrav razum tu prestaje da važi, isti elektroni mogu da postoje na mnogo mesta u ISTO vreme. Takođe elektroni mogu nestati i pojaviti se na drugom mestu. A to drugo mesto može biti na primer druga galaksija. Zamislite da neki astronaut nestane i  istovremeno se pojavi negde u susednoj glaksiji Andromeda koja je 2 500 000 svetlosnih godina udaljena od nas. Šredingerova jednačina dopušta mogućnost (doduše veoma malu ali ona ipak postoji) da se jednog dana probudimo na dalekoj planeti u nekoj dalekoj galaksiji. Tako se ponašaju čestice u kvantom svetu atoma. Ajnštajn je odbijao da poveruje da  se stvari u našem Univerzumu dešavaju po zakonima verovatnoće. Bog se ne igra kockica, izjavio je on jednom prilikom. Odbijao je da poveruje da je moguće da postoji nešto što je on nazivao sablasno delovanje na daljinu. O čemu se zapravo radi? Ako se dve čestice nalaze u koherenciji tj. u talasnoj sinhronizaciji šta god se desi jednoj čestici to trenutno utiče na drugu. Ovaj fenomen pokazuje da postoji neka nevidljiva veza između dve čestice koje mogu biti udaljene milijardama svetlosnih godina jedna od druge. Da bi ste preneli informaciju od jedne čestice na drugu na takvu udaljenost potrebno je milijardu godina. Zbog toga što ništa ne može putovati brže od brzine svetlosti. Međutim, pošto su talasne funkcije čestica povezane, naše delovanje na jednu česticu izaziva TRENUTNE promene na drugoj koja je udaljena milijardama svetlosnih godina. To se zove kvantno preplitanje. Neka nevidliva veza spaja ceo Univerzum. Praktičnu primenu ovog sablasnog delovanja na daljinu danas nalazimo u teleportaciji. Ona se sve  uspešnije izvodi na nivou atoma a za nekoliko decenija biće moguća teleportacija složenih molekula.

     Iz neobičnog sveta kvantne fizike prelazimo na teren opšte i specijalne teorije relativnosti Alberta Ajnštajna. Prethodna godina, 2016. donela je jedno od najvažnijih otkrića, otkriće  gravitacionih talasa koje je Ajnštajn predvideo da postoje još 1916. godine. Gravitacioni talasi su nabori u prostor-vremenu koji se šire svemirom poput talasa na površini vode. Sudar dve masivne crne rupe  doveo je do stvaranja gravitacionih talasa koje su registrovali detektori na Zemlji. Pogledajte ovaj izuzetan video LIGO: Journey of a G-Wave . Teorija relativnosti ima niz zanimljivih paradoksa. Vreme se usporava sa porastom brzine a dužina puta se skraćuje. Gravitacija zakrivljuje prostor-vreme i dovodi do usporavanja vremena. Zapravo, ceo svemir se ponaša poput platna koje možete da rastežete i skupljate. To platno predstavlja prostor i vreme i može da se rasteže brže od svetlosti. Ne moramo da pomerimo svemirski brod da bi stigao do najbliže zvezde Proksima Kentauri. Dovoljno je rastegnuti prostor iza nas a sažeti prostor ispred nas i Proksima Kentauri će doći do nas a da se uopšte nismo kretali! Ajnštajnova teorija dopušta ovu mogućnost. Pogledajte kako bi to moglo izgledati.

nasa-warp-drive

Znamo da od smrti slavnog naučnika svi fizičari pokušavaju da uoče greške u njegovoj teoriji relativnosti. Niko za šezdeset godina nije uočio grešku. Teorija relativnosti se dokazala mnogo puta. Masivna tela, poput zvezda, na platnu prostora-vremena ostavljaju udubljenje, prostor i vreme se deformišu a to izgleda ovako How gravity really works Gravitacioni talas je talasanje na tkanini prostor vremena koje nastaje sudarom dva tela ogromne mase, poput crnih rupa na primer. To dovodi do poremećaja u strukturi vremena i prostora u vidu talasa, poput kamena koji bacimo u vodu. Gravitacioni talasi izgledaju ovako Gravitational Waves Detected 100 Years After Einstein’s Prediction. Sa Ajnštajnove teorije relativnosti prelazimo na  teoriju struna koja je pokušaj stvaranja  Teorije svega što je sveti gral fizičara. Ta nova teorija ima zastrašujuće implikacije zbog toga što predviđa da svemir nema četri dimenzije ( 3 prostorne i vremensku) već 11 prostorno-vremenskih dimenzija. Čitav svemir je sačinjen od struna koje vibriraju na različitim frekfencijama. Iz teorije proističe da živimo u multiverzumu a ne u jednom svemiru. Postoji beskonačan broj univerzuma i svaka zamisliva realnost a mi živimo samo u jednom od bezbroj svemira u jednoj od bezbroj realnosti. Pogledajte ovaj zanimljiv video koji objašnjava 11 dimenzija The 11 Dimensions EXPLAINED . Od svega ovoga naš mozak može da proključa. Pokušavamo da razumemo prirodu svoje stvarnosti ali šta ako je naša stvarnost toliko neobična da je i najmaštovitiji um ne može zamisliti. Teorija holografskog svemira zagreva dodatno  naš pregrejani mozak jer kaže da mi zapravo živimo u dvodimenzionalnom svemiru. Sve oko nas je iluzija, živimo u holografskom svemiru koji je projektovan izvan našeg prostora-vremena od strane nepoznate inteligencije. Knjiga Michaela Talbota Holografski svemir bavi se tom temom. Koliko možemo verovati našem umu i našim čulima u percipiranju stvarnosti? Najveći umovi od osvita civilizacije pokušavali su da odgonetnu prirodu stvarnosti, od filozofa do naučnika i teologa. Šta ako smo mi zapravo zatvoreni mozak u tegli koji bezuspešno pokušava da otkrije svet izvan tegle, pomislio je  jedan filozof svojevremeno. Možda je sve oko nas iluzija prividne stvarnosti a mi smo samo mravi u tegli koji misle da su spoznali Univerzum a zapravo nisu ni provirili iz tegle? Toplo preporučujem Are There More Than 3 Dimensions? i Are There Parallel Universes?, 4 i 6 epizoda dokumentarne serije Kroz crvotočinu. Misterija postojanja, misterija života i pitanje svesti je najveća tajna univerzuma. Ne znamo kako svest nastaje, zašto nastaje, šta se dešava kada se ugasi, da li se plamen svesti večno gasi ili nastavlja da postoji u nekom novom obliku. Is There Life After Death? Sećam se kada sam krajem davnih devedesetih i početkom novog milenijuma počeo da čitam jedinstveni časopis koji se pojavio kod nas. Časopis se zvao Svest, Consciencia na latinskom. Članke su u njemu pisali profesori univerziteta a govorili su o raznim naučnim temama. Sećam se teološkog teksta koji je opisivao šta je to Bog. Raspravljalo se o mogućnosti da li takvo postojanje  može da ima apsolutno saznanje o svemu. To podrazumeva  znanje ne samo o prošlosti našeg univerzuma nego i o njegovoj budućnosti. To znači da Bog ima apsolutno saznanje celokupne prošlosti i budućnosti. Ajnštajn je verovao ne u ličnog Boga koji ispunjava naše želje već u Boga koji je osmislio dizajn ali ne utiče više na njega. Šta kažu vrhunski naučnici da li postoji inteligentni dizajn i da li je naš univerzum stvoren delovanjem neke promišljene sile  možete pogledati u ovoj izuzetnoj dokumentarnoj seriji Is There a Creator?. Mnogo je kontroverznih tema koje zaokupljaju umove današnjih naučnika. Ovaj uvod služi da predstavi neke od najkontroverznijih i najtežih tema kojima ću se baviti i koje me lično interesuju. Kao izvore informacija za svoje tekstove koristim knjige najpoznatijih naučnika današnjice ( Mičio Kaku, Brajan Grin, Brajan Koks, Vlatko Vedral i dr.) i onih koji su nekada živeli (Albert Ajnštajn, Nils Bor, Šredinger, Maks Plank i dr). Pored njih, poznati sajtovi na engleskom jeziku poput https://www.societyforscience.org/, http://www.universetoday.com/ i mnogo drugih pružaju dodatne informacije o tekstovima koje pišem. Tu su i brojne dokumentarne serije poput The Universe, BBC Horizon, How the universe works itd. koje preporučujem. Osim najvećih naučnih misterija, paradoksa i fenomena biće i tekstova  o nekim tema koje nisu kontroverzne već predstavljaju naučno dokazane činjenice. Istorijske misterije takođe privlače moju pažnju ali uglavnom u kontekstu razvoja nauke i kulture. Putujemo od Piramida u Gizi 5000 godina unazad kroz vreme, najpoznatijih naučnika drevne antike, preko srednjovekovnih lovaca na veštice kao poseban društveni fenomen, do svestranih umetnika renesanse koji počinju da ruše okove koje je nametnula religija i crkva   preispitujući prirodu stvarnosti. Stižemo do modernog doba,  neobičnih i kontroverznih pitanja moderne civilizacije. Stižemo u 2017. godinu ali se tu ne zaustavljamo već neumorno nastavljamo dalje pitajući se šta će se sledeće pojaviti na horizontu nauke. Putujemo kroz vreme otkrivajući najveće misterije prošlosti,  najveće misterije i kontroverze nauke i zavirujemo u budučnost da bi saznali šta nam ona donosi. Pomeramo granice da bi istražili i preispitali stvarnost u kojoj živimo. Krenimo na uzbudljivo putovanje kroz prostor i vreme. To tajanstveno putovanje otkriće nam najveće misterije života, misterije i fenomene sveta na kome živimo, misterije Univerzuma. Zakoračimo i dalje, van poznatog svemira u paralelne svetove. Pređimo granicu mogućeg kako bismo saznali da li nemoguće može postati moguće.

einstein2

©Dragan Rasic

Napomena: Autor svih tekstova na ovom blogu je Dragan Rašić, pisac naučne fantastike i profesor istorije. Tekstovi su autorsko vlasništvo i mogu se kopirati na druge sajtove samo ako se navede ime autora na kraju teksta. Svako kopiranje bez navođenja imena autora nije dozvoljeno.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s